Zahvaljujući modernizaciji sistema daljinskog grejanja, uvođenju plaćanja grejanja po utrošku i prelaska na biomasu u četiri škole sa sopstvenim podstanicama, zagađenje vazduha u Pirotu smanjeno je za 55 odsto, a dvorište škole „Vuk Karadžić“ dobilo je sportski teren.

„Hoćete li da o prednostima novog sistema daljinskog grejanja u Pirotu govorim kao građanin ili rukovodilac škole?“, pita na početku razgovora Tugomir Cvetković, direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Pirotu. Pasionirani šetač, ali pre svega direktor oko kog se deca rado okupljaju da poziraju za fotografisanje, Cvetković kaže da bi, bilo da govori kao građanin ili kao direktor, njegov odgovor mogao da se svede na jednu reč – prezadovoljan.

„Na početku grejne sezone u Pirotu ranije je zagađenje bilo takvo da sa visine od 600 ili 700 metara, gore od Planinarskog doma, niste mogli da vidite grad. Možete zamisliti kako je bilo živeti i šetati se u toj čađi? Sada je situacija sasvim drugačija. Što se škole tiče, nov sistem distribucije grejanja i naplate po potrošnji omogućio nam je da štedimo i da taj novac usmerimo na druge, nama važne stvari“, objašnjava Cvetković i dodaje: „U danima kada škola ne radi sada potrošnju možemo da smanjimo na minimum, a plaćamo samo potrošeno. U prvoj godini račun za grejanje bio nam je manji za oko dva miliona dinara. Taj novac smo većinom usmerili na uređenje sportskog terena, a deo smo dodali za krečenje prostorija i zamenu stolarije.“

Pirot, grad na jugoistoku Srbije sa oko 45.000 stanovnika, među prvima se pridružio Programu rehabilitacije sistema daljinskog grejanja, koji u ime Savezne Republike Nemačke u 22 grada i opštine u Srbiji sprovodi Nemačka razvojna banka (KfW). Realizacija ovog programa u Pirotu podrazumevala je izgradnju nove toplane, zamenu starog distributivnog sistema daljinskog grejanja i postavljanje novih podstanica u objektima korisnika grejanja, bilo da se radi o zgradama ili javnim ustanovama poput škola.

„

Pre nego što je počeo projekat imali smo pet blokovskih kotlarnica, koje su bile locirane u strogom centru grada. To je za posledicu imalo veliko zagađenje životne sredine, manju energetsku efikasnost, veće gubitke u proizvodnji i veći broj ljudi koji su taj sistem opsluživali, kao i slabiju kontrolu troškova i teže praćenje proizvodnog procesa“, kaže Tanja Radulović, koordinator ekonomskih poslova, investicija i energetske efikasnosti JKP Toplana Pirot. Dama poznata po dugogodišnjoj i izuzetnoj posvećenosti uspehu ovog projekta posebno je ponosna na to što je, uz modernizaciju daljinskog grejanja, Pirot dobio i novi sistem obračunavanja i naplate grejanja po utrošku: „Osnovni preduslov da pre pet godina uvedemo tarifni sistem plaćanja grejanja bila je nabavka i ugradnja automatskih toplotnih podstanica koje smo dobili iz KfW programa. U prvoj godini grejanje je po utrošku plaćalo 20 procenata korisnika, a ove sezone taj procenat iznosi 80 procenata. U tome su nam podršku i pomoć pružili nemački eksperti iz ove oblasti, kao i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije“.

Izazov na putu uvođenja tarifnog sistema naplate grajanja bili su i zakonski okviri, ali i strah građana da će njihovi računi biti veći. „Nakon promene normative kojom se na lokalnom nivou reguliše ova oblast, posvetili smo se tome da građanima objasnimo prednosti ovog načina korišćenja i plaćanja usluge grejanja. Određena sumnjičavost kod građana postoji i danas, ali mnogo je manja, jer imamo primere koji potvrđuju prednosti tarifnog sistema“, kaže Bojan Ivković, gradski energetski menadžer.

U prednosti o kojima govori Ivković uverila se porodica Jovanović. Aleksandar Jovanović, njegova supruga i dvoje dece žive u zgradi u kojoj se potrošnja meri na osnovu merača impulsa postavljenih direktno naradijatore. „U prvoj grejnoj sezoni imali smo uštedu od petnaest odsto na godišnjem nivou. Očekujemo da ove godine ušteda bude još veća, od 20 do 25 odsto, jer smo zamenili prozorsku stolariju“, kaže Aleksandar. Naš sagovornik objašnjava da je prednost novog sistema grejanja i u tome što mogu sami da određuju nivo temperature u stanu. „Kada se nivo koji smo podesili na ventilima postigne, radijator se automatski isključi na osnovu signala merača. Time ne samo što štedimo nego nam je i udobnije jer grejemo stan koliko nama odgovara“, kaže Aleksandar.

„Grad Pirot sada ima savremenu toplanu, to jest centralizovani izvor koji poseduje modernu opremu, kvalitetan i razgranat sistem distribucije toplotne energije, nove automatizovane podstanice i sistem raspodele koji omogućava plaćanje po utrošku.“, objašnjava gradski energetski menadžer Bojan Ivković, koji vrlo očigledno sve u vezi energetike u Pirotu ima „u malom prstu“. Na kraju još, u skladu sa već tradicionalno progresivnim pristupom lokalne samouprave Pirot, dodaje: „Za kompletno zakruživanje priče sada nam treba samo takozvani kvalitetan ulaz. Želimo da energent koji trenutno koristimo, mazut, zamenimo biomasom jer je jeftinija, lokalno dostupnija i društveno odgovornija.“

Prelazak na biomasu je u Pirotu na drugim mestima već uspešno obavljen. Tako se, naprimer, u nekim školama koje nisu priključene na sistem daljinskog grejanja, prešlo na grejne sisteme na biomasu. Prvi projekat iz okvira Javno-privatnog partnerstva, koji predviđa korišćenje biomase umesto fosilnih goriva u grejnim postrojenjima u četiri škole, realizovan je u jesen 2017. godine.

Direktori ovih škola mogu takođe biti ponosni na smanjenu zagađenost vazduha. Zahvaljujući saradnji sa firmom ESCO iz Slovenije sada je moguće da grejanje u školama bude efikasnije i u skladu sa ekološkim standardima, a pri tom se koristi biomasa iz regiona.

Sve su to dobre vesti za sve Piroćance, posebno šetače kao što je gospodin Cvetković s početka naše priče. Jer porast udela biomase doprinosi tome da vazduh u ovom gradu, čije je zagađenje uvođenjem novog sistema grejanja smanjeno za 55 procenata, bude još prijatniji i zdraviji.