Čak i kada su u pitanju kućne potrebe, teško je pronaći dobrog majstora. Ali ovaj problem ima daleko širi značaj jer od adekvatne praktične nastave i obuke za obrtno-tehnička zanimanja zavisi i šansa mladih da pronađu posao, ali i održivi privredni rast

Opšte je poznato da se, bez obzira na dužinu i nivo školovanja, prava saznanja o tome kako bi trebalo da radite svoj posao stiču tek kada se zaista zaposlite. To važi i za Srbiju, u kojoj obrazovni sistem podrazumeva mnogo više teorijske nastave nego prakse. Pored toga, struktura nezaposlenih u Srbiji pokazuje da je za određena zanimanja veoma teško pronaći posao, dok za druge nema dovoljno stručne radne snage. Razlog tome je neusaglašenost obrazovnog sistema sa potrebama privrede. Ovu situaciju trebalo bi da promeni Zakon o dualnom obrazovanju, koji je nedavno usvojila Skupština Srbije, a koji će početi da se primenjuje od školske 2019/20. Suštinska promena koju bi Zakon trebalo da donese odnosi se na veći obim i bolji kvalitet praktične obuke u srednjem stručnom obrazovanju za određene obrazovne profile, i to u direktnoj saradnji sa preduzećima.

Ali ovaj pristup u Srbiji nije novina! Šansu da svoje školovanje unaprede prema principima dualnog obrazovanja od 2014. godine imaju učenici u profilima bravar-zavarivač, industrijski mehaničar i električar, a od ove školske godine i učenici u profilima modni krojač i mehaničar motornih vozila. Trenutno se u ovim profilima, po kooperativnom modelu, školuje oko 1.800 srednjoškolaca u 43 stručne škole širom Srbije uz aktivnu podršku više od 50 kompanija. Tu priliku omogućio im je projekat „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, koji u ime Savezne Republike Nemačke sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS. Miloš Aksentić, svršeni učenik Tehničke škole iz Obrenovca, jedan je od njih. Školovanje za zanimanje bravar-zavarivač, kojim je oduvek želeo da se bavi, traje tri godine, a u drugoj i trećoj godini Miloš je najpre dva, a onda i tri dana sedmično provodio na praksi u privatnoj porodičnoj firmi„Stelit 90“ d.o.o. u okolini Obrenovca. Završni ispit položio je najvišom ocenom, a sada je u istom preduzeću i zaposlen!

„Jedna ispravka, dolazio sam ponekad i češće“, kaže ovaj pomalo stidljivi, ali za razgovor spremni mladić. „Zato što sam želeo! Da bih što više naučio!“, skoro začuđen pitanjem odgovara Miloš. Vlasnik firme „Stelit 90“ d.o.o. Mihailo Jevtić sledećim rečima objašnjava zašto je preuzeo Miloša: „Motivacija jeste presudna da bismo momke koji dolaze kod nas na praksu zaposlili. Ali važna je i u toku same praktične obuke. Oni svi žele da postanu zavarivači, jer je to zanimanje i traženo i dobro plaćeno. Dakle, želja nije upitna, ali uz to moraju da pokažu i posvećenost i disciplinu.“ On objašnjava šta firma u kojoj se praktična obuka sprovodi dobija zauzvrat. „Učešće u ovom projektu od nas zahteva određeni dodatni angažman i prilagođavanje procesa rada jer se osim mene, kao glavnog mentora, učenicima bave i ostali zaposleni. Na početku je potrebna i dodatna oprema jer mladići od 16 godina ne mogu da rade istim alatom kao iskusni zavarivači. Ali, sa druge strane, nama pruža šansu da obezbedimo, to jest stvorimo kvalitetne radnike, koji, kada izađu iz škole, već znaju proces proizvodnje, hijerarhiju, procedure i pravila koji svaka ozbiljna firma mora da ima. Oni su za nas najbolji novi radnici“, kaže Mihailo uz komentar da je već duže vreme u većini tehničkih zanimanja teško naći obučene radnike, ali da uz to postoji opasnost da taj problem bude i veći:„Majstori školovani u bravarskim pogonima SFRJ za koju godinu završavaju svoj radni vek, a mnogi od njih su već odavno otišli ili odlaze u inostranstvo. Znači, uskoro ćemo ostati bez ljudi koji mogu da prenesu znanje.“

Ni Miloš ne krije da bi voleo da jednog dana zanat okuša van Srbije, ali da u inostranstvo neće ići odmah, niti za stalno. „Dok sam bio na praksi od firme sam dobijao džeparac. Sada imam i diplomu, i platu, i posao na kojem radim ono što sam učio, sa kolegama koje već poznajem. Svestan sam da sam dobio priliku koju nemaju mnogi moji vršnjaci i želim da ostanem ovde i nastavim da učim posao“, kaže Miloš. Njegova priča nije izuzetak jer od 118 učenika koji su do sada položili završni ispit u nekom od profila sa elementima dualnog obrazovanja, preko 60% zaposlilo se odmah nakon završetka školovanja.

Koliko znači prilika da se za posao praktično obučiš i odmah nakon srednje škole zaposliš, ali, nažalost, iz drugog ugla, znaju i mnogobrojni svršeni srednjoškolci koji dugo ne uspevaju da pronađu posao. Među njima, zahvaljujući projektu „Podsticanje zapošljavanja mladih“, ima i onih koji su dobili drugu priliku. Radošu Vujoviću iz sela Retkocer kod Medveđe takva prilika stigla je u poslednji čas – u 34. godini postao je polaznik tromesečnog kursa za zavarivače, jedne od brojnih obuka koje od 2015. za mlade od 18 do 35 godina u okviru ovog projekta, a u ime Vlade Savezne Republike Nemačke, sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Obuke su namenjene mladima koji imaju poteškoće u pronalaženju zaposlenja, pripadaju osetljivim društvenim grupama ili nemaju adekvatno obrazovanje da dođu do posla.

„Bio je to, rekao bih, i poslednji i pravi moment. Uvek sam želeo da se bavim zavarivanjem, zanimalo me, ali nisam imao mogućnosti jer je obuka skupa. Živeo sam od drugog posla, bio sam vozač raznih kategorija vozila, a bavio sam se i distribucijom. Ali nisam se u tome pronašao, niti sam mogao da obezbedim bolji standard, što ću kao zavarivač, siguran sam, uspeti“, smireno i sa osmehom priča Radoš. Znanje stečeno na kursu Radoš će, kaže, moći da primeni i kod kuće jer živi na selu, gde „uvek ima šta da se zavaruje“.

Da će joj tromesečni kurs za varioca obezbediti dobar posao, ubeđena je i Tijana Todorov , 22-godišnja Pančevka, jedna od dve dame koje, pod punom zavarivačkom opremom, zatičemo u trening centru Instituta „Goša“ u Smederevskoj Palanci. Tijana je završila srednju školu za zanimanje tehničar motornih vozila. Probala je, kaže, da radi i keramiku i bravariju, ali do sada nije imala sreće da nađe posao. „Retko ko želi da vas zaposli odmah nakon škole. Neće da troše vreme da vas obuče. Takođe, na to je uticalo i to što sam žena. Verujem da ću nakon ove praktične obuke uspeti da nađem posao jer u Pančevu postoji i Rafinerija kojoj su stalno potrebni zavarivači. Ovaj posao je nadogradnja svega što sam učila do sada, sviđa mi se i volela bih da nastavim da se time bavim“, zaključuje Tijana.

Za ovu sposobnu mladu damu, njenih 40 kolega i jednu koleginicu tokom tromesečne obuke projektom su obezbeđeni smeštaj, hrana, putni troškovi, adekvatna zaštita na radu, oprema za praktičnu obuku, stručni predavači, tj. mentori… Njihova obaveza, sa druge strane, jeste da šest dana u nedelji s posvećenošću pohađaju osmočasovnu teorijsku i praktičnu nastavu. Kurs za zavarivače na Institutu „Goša“ do sada je uspešno završilo 44 polaznika, dok je ukupno sve praktične obuke u okviru projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih“ – uključujući one u trening centrima kompanija kao što su „Alfa Plam“ iz Vranja za zavarivače i „Falke“ iz Leskovca za radnike u tekstilnoj industriji – završilo 330 polaznika. Ipak, najbitniji broj koji se tiče praktičnih obuka u okviru ovog projekta jeste broj 270 – jer on označava koliko se polaznika zaposlilo nakon obuke! Tako visokom procentu zaposlenja doprinelo je to što su obukama prethodila podrobna istraživanja i analize najdeficitarnijih zanimanja u odnosu na potrebe privrede i pažljiva selekcija kandidata od stotina prijavljenih za svaki kurs. Takođe, mnogi polaznici zaposlili su se u fabrikama u kojima su imali obuku.