Dobro došli na stranice Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke
Reciklažom do posla i boljeg života
Malo je ljudi koji bi odabrali da se fotografišu pored kontejnera ili kante za otpad. Slobodan Lapčević i Ljubica Todorović u toj scenografiji poziraju veoma rado. I za to imaju jako dobre razloge.
Malo je ljudi koji bi odabrali da se fotografišu pored kontejnera ili kante za otpad. Slobodan Lapčević i Ljubica Todorović u toj scenografiji poziraju veoma rado. I za to imaju jako dobre razloge
Slobodan Lapčević počeo je da radi u Javnom komunalnom preduzeću (JKP) Kruševac 2005. godine kao magacioner. Sada je rukovodilac Radne jedinice (RJ) Čistoća. Koliko je ovaj sled stvari logičan, postaje vam jasno nakon samo nekoliko minuta razgovora sa njim. Podatke o onome što radi 109 zaposlenih RJ Čistoći on sipa kao iz rukava. Pride, kada se s njim prošetate ulicama Kruševca, vidite da velikoj većini njih zna i ime.
RJ Čistoća JKP Kruševac zadužena je za održavanje javne higijene i sakupljanje, transport i deponovanje neopasnog otpada. Iznošenjem smeća pokriveno je 80 odsto stanovništva Kruševca i 101 naselja u okolini. Već duže vreme za svoj rad imaju više pohvala nego pritužbi. Ipak, Slobodan Lapčević posebno je ponosan na projekat „Uvođenje primаrne selekcije čvrstog komunаlnog otpаdа nа mestu nаstаnkа“ koji RJ Čistoća sprovodi uz podršku lokalne uprave i finansijsku i stručnu pomoć Nemаčke orgаnizаcije zа međunаrodnu sаrаdnju (GIZ).
Početak realizacije ovog projekta u Kruševcu, u naselju Bagdala 1, izazvao je pažnju ne samo Kruševljana nego i šire javnosti. Oko štanda na kome je organizovana prva donacija kanti za odlaganje smeća i džakova za reciklažu okupilo se toliko građana da je nastala gužva koja se ovih dana može videti samo u tržnim centrima. Od 481 kаnte, koje je obezbedio GIZ, tog dana je za sat vremena podeljeno čak 160 kanti. Donacija je, inače, podrazumevala i 10 reciklаžnih kontejnerа, otvoreno vozilo za prevoz selektovanog otpada i liniju za separaciju otpada za Reciklažni centar.
„Zainteresovanih je bilo zaista puno, ali reakcije ljudi u toku pripreme nisu bile tako ohrabrujuće. Građani su oklevali da potpišu ugovor o dodeli kanti. Toga su se plašili više nego obaveze da selektuju otpad za reciklažu. Zato smo mesecima unapred išli od kuće do kuće, razgovarali s njima i delili flajere sa informacijama o sistemu reciklaže, kao i ugovore, da bi mogli unapred da ih pročitaju“, objašnjava Lapčević.
U stilu stare srpske izreke „kamen po kamen palača, zrno po zrno pogača“, uspešna saradnja u naselju Bagdala 1 dovela je do toga da se građani sami javljaju RJ Čistoći i traže da budu uključeni u projekat. „Građane mahom motiviše to što kvalitetna kanta za odlaganje otpada inače nije jeftina. Sa druge strane, i mi smo zadovoljni jer je 95 odsto materijala koji se nalazi u kontejnerima raspoređeno kako treba“, zaključuje naš sagovornik i dodaje da je u Kruševac upravo stiglo dodatnih 350 kanti i 80 reciklažnih kontejnera za PET ambalažu, koji će, uz još 160 reciklažnih kontejnera, biti raspoređeni po onim delovima grada gde se nalaze zgrade sa velikim brojem stanova, škole, vrtići, restorani...
Udeo naselja Bagdala 1 u ukupnom broju stanovnika Kruševca, koji s prigradskim naseljima broji oko 131.000 ljudi, jeste mali da bi se efekti primarne selekcije otpada na mestu nastanka otpada znatnije osetili. Ali aktivnosti započete u ovom naselju značajno su podstakle primenu reciklaže u sistemu upravljanja otpadom u Kruševcu. „Količina prikupljenog reciklažnog otpada koja stiže u naš reciklažni centar, koji je osnovan još 2005, sve je veća. Mogu da kažem da smo zatrpani. Ne možemo da stignemo da tretiramo sve što stigne. U to su se uverili i partneri iz GIZ-a kada su nas posetili. Zato ćemo u narednih mesec dana dobiti dodatnu opremu u vrednosti od oko 50.000 evra i pomoć za izgradnju nadstrešnice u iznosu od 29.000 evra. Na to pre svega utiče bolja saradnja sa neformalnim skupljačima reciklažnog otpada“, objašnjava Lapčević.
Uključivаnje neformаlnih skupljača reciklažnog otpada u regulisan sistem uprаvljаnjа otpаdom verovatno je i jedan od najtežih zadataka u ovom procesu, ali je veoma važno za efikasno upravljanje resursima i uspostavljanje sistema kružne ekonomije, koji obezbeđuju ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.
Ljubici Todorović ovo objašnjenje verovatno ne bi puno značilo. Ali puno joj znači što sada, kako kaže, živi „bolje, lakše i sa manje straha“.
Ova samohrana majka bila je više od 20 godina zaposlena u Klaničnoj industriji „22. jul“. Nakon što je firma otišla u stečaj, ostala je bez posla. „Prihvatala sam bilo šta, samo da radim i zaradim koji dinar. Jedan od poslova bilo je i sakupljanje flaša i kartona, svega što može da se proda“, kaže Ljubica koju smo tog kišnog dana u centru Kruševca zatekli sa metlom u jednoj i kantom u drugoj ruci.
Posle dve godine saradnje, RJ Čistoća prepoznala je njen veliki angažman i ponudila joj posao. Ljubica sada čisti ulice Kruševca i za to prima platu. Ali nije prestala da se bavi i sakupljanjem reciklažnog otpada. „Šef mi je rekao da mogu da nastavim to da radim van radnog vremena. Dozvolio mi je i da za kantu zakačim džambo kesu i skupljam reciklažni otpad koji je van kontejnera. Onda to odnesem kući, razvrstam u mom dvorištu, pozovem kolege i oni dođu i odnesu. Mnogo je bolje nego kada direktno prodajem privatnicima jer ovde mogu da proverim kada mere ono što donesem, a dobijem i priznanicu“, objašnjava Ljubica, nasmejana uprkos tmurnom danu. Dok se sprema da krene dalje i hvata ručku kante, pomalo stidljivo, dodaje: „Šef me je spasio!“ „Spasio je te tvoj rad!“, odgovara joj na to ozbiljno Lapčević.
