Dobro došli na stranice Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke
I u poljoprivredi je lakše ako su informacije na klik
Za efikasno upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem u opštinama Srbije uvođenje Geografskog informacionog sistema znači isto što za domaćinstvo prelazak sa otkuvavanja veša u loncu na upotrebu veš-mašine.
Za efikasno upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem u opštinama Srbije uvođenje Geografskog informacionog sistema znači isto što za domaćinstvo prelazak sa otkuvavanja veša u loncu na upotrebu veš-mašine.
Vojvođanska ravnica daleko je čuvena po plodnosti. Postoji i šala u kojoj se kaže da na ovom području, na kome se u davnoj prošlosti nalazilo Panonsko more, treba dobro paziti šta bacate na zemlju jer će, hteli vi to ili ne, za koji mesec niknuti. Ali uspešnost poljoprivredne proizvodnje jedne zemlje već odavno ne zavisi toliko od plodnosti zemlje i vremenskih uslova koliko od organizacije rada samih poljoprivrednika i načina na koji državna i lokalna uprava podržavaju ovu delatnost i upravljaju državnim poljoprivrednim zemljištem. Kada ovi faktori izostanu, negativne posledice su mnogobrojne, a sve vode jednom ishodu – manjku novca u budžetu za dalja ulaganja.
„Teritorija Opštine Beočin pokriva 186 kvadratna kilometra, a udeo poljoprivrednog zemljišta u toj površini je oko 8.000 hektara. Od toga, državno poljoprivredno zemljište pokriva oko 1.720 hektara, od čega je od 600 do 700 hektara zemljište koje se zaista može koristiti u poljoprivredne svrhe. Parcele na toj površini predmet su javnih licitacija za zakup, koje opština ima obavezu da organizuje najmanje dva puta godišnje“, objašnjava Jelena Pašćan, šef Službe za lokalni ekonomski razvoj Opštine Beočin, i dodatno nas upućuje u to kako je ta procedura izgledala ranije: „Da bismo oglasili licitaciju, neophodni su nam podaci o državnom poljoprivrednom zemljištu koje može biti predmet nadmetanja za zakup. Selektovanje tih podataka iz spiskova koje dobijamo od Ministarstva poljoprivrede to jest Republičkog geodetskog zavoda ranije je bilo jako komplikovano, ali i neefikasno jer su „eksel“ tabele sadržale samo podatke o broju i veličini parcele. Da bismo što bolje uradili svoj posao, dovijali smo se kako smo znali i umeli, izlazili na teren i koristili mapu Republičkog geodetskog zavoda. Ja sam, na primer, zamolila kolegu da mi napravi mape sa obeleženim parcelama da bismo se i korisnici i ja lakše snalazili. Cela kancelarija mi je bila zatrpana tim velikim papirima, a opet je bilo komplikovano da vidimo gde se šta nalazi, a nisam mogla ni da tako prikažem sve parcele!“ Opština Beočin jedna je od sedam opština koje su 2014. godine među prvima uključene u program izrade Geografskog informacionog sistema za upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem. Prve dve godine pilot-projekta protekle su u programiranju i testiranju praktične upotrebe sistema i ubacivanju podataka. „Mi smo prvi započeli testiranje ovog sistema 2015, a prvi smo počeli i da ga primenjujemo 2017. godine“, kaže naša sagovornica i dodaje: „Zahvaljujući ovom sistemu, sada imamo aplikaciju sa grafičkim prikazom državnog poljoprivrednog zemljišta koje može biti predmet javne licitacije u našoj opštini. Sve je mnogo jednostavnije i efikasnije. Ova aplikacija istovremeno sadrži i podatke o tome gde se parcela nalazi, kog je oblika i strukture, kojoj katastarskoj opštini pripada, koliko je udaljena od puta ili sistema za navodnjavanje, da li se koristi i kako... To znači da svako ko je zainteresovan da učestvuje u licitaciji za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta može da dođe kod nas, da unapred vidi i odluči koja parcela mu odgovara. Ljudi na to veoma dobro reaguju, veoma su zadovoljni tom promenom.“
Primena Geografskog informacionog sistema omogućila je i da se određene parcele za javnu licitaciju grupišu, ali i da se ažuriraju podaci u vezi sa određenim zemljištem. „Ranije se dešavalo da ne uspemo da u spiskovima nađemo parcelu za koju je poljoprivrednik zainteresovan, a onda, posle dugotrajnog traženja, shvatimo da je već izdata. Sada, zahvaljujući Grafičkom informacionom sistemu, vidimo sve podatke, pa i to koje su parcele već izdate. Takođe, ako je neka parcela u međuvremenu postala predmet restitucije ili sudskog spora, tu informaciju zakačimo uz dokumentaciju za javnu licitaciju i to vide i naše kolege u Ministarstvu poljoprivrede“, objašnjava Jelena Pašćan, dodajući da je grupisanje parcela posebno važno jer doprinosi boljem iskorišćavanju poljoprivrednog zemljišta.
Zainteresovanost zakupaca za iznajmljivanje državnog poljoprivrednog zemljišta u Beočinu, kaže naša sagovornica, raste poslednjih godina. Na poslednjoj licitaciji u oktobru ove godine, koja je organizovana uz upotrebu Geografskog informacionog sistema, izdata je polovina državnog poljoprivrednog zemljišta od 514 hektara, koliko je bilo oglašeno. Ranije je taj procenat iznosio oko 20 odsto. „Uvođenje ovog sistema doprinosi boljem iskorišćavanju državnog poljoprivrednog zemljišta jer sada možemo brže da napravimo najbolju moguću ponudu za javnu licitaciju. Istovremeno, potencijalnim zakupcima je na raspolaganju i mogućnost da vizuelno dožive izgled i lokaciju parcela, da saznaju sve potrebne podatke i eventualno se odluče da učestvuju u licitaciji i za parcele koje im pre toga možda nisu bile interesantne. Kada objašnjavam ljudima šta primena ovog sistema znači za nas, najčešće kažem da je to kao da smo sa kuvanja veša u loncu prešli na mašinu za veš“, zaključuje Jelena Pašćan.
