Dobro došli na stranice Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke
Udružena snaga regiona i lokala u borbi za prava potrošača
S manjim ili većim razlikama, Srbija, Makedonija i Crna Gora imaju iste probleme kada je reč o zaštiti prava potrošača. Pored institucionalnih prepreka, kao izazov nameće se i niska svest potrošača o njihovim pravima.
S manjim ili većim razlikama, Srbija, Makedonija i Crna Gora imaju iste probleme kada je reč o zaštiti prava potrošača. Pored institucionalnih prepreka, kao izazov nameće se i niska svest potrošača o njihovim pravima
Veoma često čućete zadivljene komentare građana Srbije o pravima potrošača u drugim zemljama, u kojima kupljenu robu možete da vratite čak i kada vam se samo ne dopada. U svojoj zemlji, sa druge strane veoma često svoje nezadovoljstvo iskažu samo besciljnom svađom sa prodavcem, gunđanjem ili prepričavanjem doživljaja u krugu prijatelja, ma koliko nisu zadovoljni kupljenom robom ili uslugom. Ovaj utisak potvrđuje i anketa koju je polovinom 2017. godine sprovela Organizacija potrošača Kragujevca. Na pitanje šta je glavni problem potrošača u Srbiji, od 2.502 anketirana njih 1.728 navelo je loš kvalitet robe, ali samo 5 odsto izjasnilo se da bi se tim povodom obratilo Tržišnoj inspekciji.
Da je nivo svesti potrošača u Srbiji o svojim pravima nizak, što nije dobro ni za samog potrošača ni za razvoj tržišne ekonomije čija bi osnova trebalo da bude zdrava konkurencija, slaže se i Zoran Nikolić, predsednik Organizacije potrošača Kragujevca i potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Ipak, nakon godina aktivnog angažmana u pomenutoj oblasti, Nikolić u ovom pogledu donosi i neke dobre vesti: „Ankete i rad sa potrošačima na dnevnom nivou ukazuju i da informisanost potrošača u Srbiji značajno raste. Svake godine kroz program regionalnih savetovališta za potrošače primi se i obradi više od 16.000 prigovora. Sve je više i informativno-edukativnih aktivnosti, što govori o tome da naši potrošači žele da znaju koja su im prava i na koji način mogu da ih ostvare.“
Podizanje svesti i informisanosti potrošača o njihovim pravima, kao i jačanje instrumenata za zaštitu potrošačkih prava, između ostalog, jesu razlozi osnivanja Regionalne mreže potrošača – ConWeb u koju su, zasada, uključene organizacije za zaštitu potrošača Srbije, Makedonije i Crne Gore. Osnivanje ove mreže u okviru projekta „Jačanje organizacija potrošača za bolje komunalne usluge u Jugoistočnoj Evropi“, koji finansira Vlada Savezne Republike Nemačke, a koji prati i podržava Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Osnivanju mreže prethodila je studija koja je potvrdila da: potrošači nisu svesni da se njihova prava jednako odnose i na oblast komunalnih usluga. Takođe, studija pokazuje i da javna preduzeća koja pružaju komunalne usluge često potrošačima daju netačne informacije i onemogućavaju prava koja imaju po osnovu zakona. Ovakva situacija zajednička je za sve tri zemlje. „S obzirom na iste ili slične probleme, utvrdili smo da bismo bili daleko efikasniji udruženim delovanjem. Aktivnosti i inicijative za unapređenje zakonskih i podzakonskih akata i drugih strateških dokumenata imaju neuporedivo veći značaj ako se realizuju i sprovode na regionalnom nivou“, kaže Nikolić.
Nakon što je formalno počeo da radi u maju 2016. godine, ConWeb je, uz podršku GIZ-a, pokrenuo i projekat „Unapređenje kolektivnog obeštećenja za potrošače u Jugoistočnoj Evropi“. U svakoj od ove tri zemlje postoje potpuno drugačiji načini zaštite kolektivnog interesa potrošača. Cilj ovog ovog projekta jeste uvođenje istih mehanizama zaštite.
Kada je reč o kolektivnom obeštećenju za potrošače, zanimljivo je da se Srbija na ovom polju vratila nekoliko koraka unazad. Ustavni sud Republike Srbije je u maju 2013. praktično ukinuo sudsku zaštitu kolektivnih interesa potrošača. Kako bi se ublažila ta praznina, aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača data su ovlašćenja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija da postupa po zahtevima u ovoj oblasti. „Činjenice govore da ti postupci traju nedopustivo dugo i da ne postoji nikakva naknada štete, čime zapravo početna ideja gubi svaki smisao. Ono što posebno zabrinjava jeste nezainteresovanost nadležnih da se ova ideja vrati u sudske okvire“, komentariše naš sagovornik.
Analiza stanja u oblasti zaštite kolektivnih interesa potrošača, urađena u okviru aktuelnog projekta GIZ-a, pokazala je da su u Srbiji, zaključno sa majem 2017, udruženja i Ministarstvo po službenoj dužnosti podneli 41 zahtev za pokretanje postupka zaštite kolektivnog interesa potrošača. Nikolić kaže da upravo rezultati podnetih zahteva pokazuju prostor i potrebu za još efikasnijim aktivnostima na polju unapređenja sistema zaštite kolektivnih interesa. Uveren u snagu udruženog regionalnog delovanja, Nikolić, kao predsednik Organizacije potrošača Kragujevca, veruje i u značaj lokalnih organizacija ovog tipa jer, kako kaže, mnoge tržišne pojave imaju lokalni karakter, posebno kada su u pitanju lokalne komunalne usluge. Organizacija čiji je on predsednik osnovala je, između ostalog, još 2014. Savetovalište za potrošače, koje sprovodi edukacije iz oblasti zaštite prava potrošača, a na raspolaganju je građanima za telefonske pozive i posetu.
Među retkim slučajnim prolaznicima u centru Kragujevca koji su sa nama želeli da razgovaraju o potrošačkim pravima bila je i Divna Brkić. Ona kaže da joj je poznato da Savetovalište postoji, ali da mu se nije obraćala iako je imala situacije u kojima su povređena njena potrošačka prava: „Htela sam više puta da prijavim prodavnicu u mom kraju jer u prostoru u kome prodaju pečene piliće, voće i povrće puše, a okolo je prljavo, pet santimetara prašine. Takođe, jednom mi je pozlilo od kajmaka koji sam kupila u prodavnici mlečnih proizvoda na pijaci. Nisam im ništa rekla, a nekako mi je žao da ih porijavljujem, samo tamo više ne idem“, kaže Divna. Ova Kragujevčanka misli da bi inspekcija trebalo bolje radi svoj posao i da organizacije potrošača dobiju veća prava. „Drugačije je kada reaguje organizacija nego jedan čovek“, zaključuje naša sagovornica.
